Пратите нас на друштвеним мрежама
facebook-icon      skype-icon      twitter-icon      youtube-icon   
UK Bookmakers

EUPRO O1 Cir Web Standard

Штампа

Основни подаци

КЛИМА

Заступљена је умерено топли климат са израженим степеном континенталности. Због великог пространства области и различитих висинских односа, може се јасно уочити да Алексиначки крај има снижен ток екстремних температура у односу на температуре уског  јужног  Поморавља (јануарска -0,5 оС, јулска 22,6оС)

У Алексиначком крају, јесен је топлија од пролећа, а то је веома повољно за сазревање касних усева. Битно је да напоменемо да је честа појава слане која се јавља чак и у априлу. Појава слане у Алексиначком крају је много чешћа у односу на појаву слане у осталом јужном Поморављу.

Важно је и споменути да су у Алексиначком крају тмурни дани чешћи у односу на годишњи просек због учесталости ветрова.

Кишни дани су чешћи у свим пролећним месецима.  Највећи број кишних дана је у мају, чак 12, а најмањи у септембру, само 6 дана.

 

ХИДРОЛОГИЈА

Кроз Алексиначки крај протичу две реке, Јужна Морава и Моравица.  Целокупан крај је богат воденим токовима који представљају део слива Јужне Мораве.

Јужна Морава је у Алексиначком крају равничарска река. Због велике акумулације наносног материјала она помера ток. Јужна Морава често плави алувијалну раван пролећним поплавама. Висок водостај је у марту и априлу.

Укупна количина воде на подручју Алексиначког краја повећана је изградњом вештачке акумулације Бованског језера површине 110 хектара и запремине 59.000.000 кубних метара воде.

Вода се прерађује у фабрици воде "Бресје" у Суботинцу и дистрибуира се корисницима са капацитетом од око 60 литара у секунди.

 

БИЉНИ ПОКРИВАЧ

Алексиначки крај располаже са 70.660 хектара земљишне површине. Од тог земљишта 20.150 хектара је покривено шумом, што је 28,5% укупне територије. Ове шуме заузимају 1,2% укупног шумског фонда Србије.

У селима у долини Мораве шуме заузимају мале површине, до 10 хектара, и оне су претежно од врбе, тополе, јасена, липе...

У селима која су ближа планинском ободу шуме су нешто веће и обично се налазе око изворишта река, и то најчешће храст са цером, а на кречњаку око Липовца и Црне Баре црни граб на висини од 250м до 600м.

Шума је у великим комплексима остала само на Малом и Великом Јастребцу, Буковику и Облој Глави и то углавном букова, мањим делом храстова шума.

Остали део Алексиначког краја је под културама. Најранија и најраспрострањенија култура је жито. Поред жита, јавља се и индустријска култура – дуван, затим се гаји лоза, повртарске културе и у мањој мери воћњаци. Од повртарских култура највише се гаји паприка, а нешто мање кромпир.

 

ПОЉОПРИВРЕДА

Пољопривредно земљиште заузима чак 64% територије, што је укупно 45.253 хектара. Пољопривредне равничарски део лежи у долини Јужне Мораве и Моравице.

Данас, у целокупном Алексиначком крају, од укупног броја домаћинстава које износи 18242, око 60%, тачније 12250 домаћинстава се бави пољопривредном производњом. Са тим процентом Алексиначки крај се убраја у изразито развијен пољопривредни крај.

Повртарство је веома развијено. Ово подручје је веома развијено по гајењу паприка, парадајза, купуса, кромпира, шаргарепе, црног и белог лука.

Поред виноградарства, овај крај је познат и по производњи воћа. Заступљене су јагоде, купине, шљиве, малине, вишње...

 

ИНДУСТРИЈА

Индустријска производња се у Алексиначком крају развила од 19. века, када су изграђени парни млин, две циглане, Апелова пивара (која је 1884. пресељена у Ниш), рудник угља (који је због несреће 1989. затворен). Иако је имао услова, Алексинац се никада није развио у значајан индустријски центар Србије. Период одличног развитка индустрије у Алексиначком крају био је шездесетих година прошлог века. Данас, међутим, највећи број наведених индустријских предузећа због дубоке финансијске кризе је затворен.  Нека предузећа су приватизована, а нека чекају на реконструкцију. Индустија је сконцентрисана у Алексинцу и на Алексиначком Руднику.

 

ОБРАЗОВАЊЕ

 Данас Алексиначки крај има девет основних школа са истуреним одељењима у околним селима, три средње и једну високу школу струковних студија за образовање васпитача као и два истурена одељења високообразовних установа: Факултета за образовање дипломираних правника и дипломираних економиста за руководеће кадрове из Новог Сада и Високе машинске школе струковних студија из Трстеника.

Од средњих школа постоје Алексиначка гимназија (основана 1865. године када је у Србији постојало свега четири гимназије), Електротехничка школа „Прота Стева Димитријевић“ и Пољопривредна школа „Шуматовац“.

Детаљније податке можете пронаћи на нашем ПОРТАЛУ ШКОЛА.

 

КУЛТУРА

Центар за културу и уметност делује као самостална радна организација у области културе с посебном одговорношћу.

Ова установа покрива највећи део културних потреба житељима општине Алексинац, с уверењем да култура има ограомну моћ да утиче на животе и да диктира вредности, намећући нове стандарде. Са својим партнерима апсолутни је заступник свих културних догађаја општине Алексинац.

Центар за културу и уметност је дом свих врста уметности и свих културних дешавања на територији општине. У јединственом комплексу  вишенаменских простора делују сви они који су заинтересовани за стваралачку продукцију  наше општине и  културу уопште. У Дому културе налази се Велика сала с вишенаменском сценом и салом сачињеном од партера и балкона. Укупно је 460 места за седење. Простор за играње на бини (без просцења) је 9,10x8,40 и има 20 цугова од којих су 2 расветна. У оквиру сале налазе се проекционе кабине, кабине за вођење светла и тона. У саставном делу је и гардероба.  Две галерије су распоређене на улазу с леве и десне стране Велике сале. У згради се налазе просторије градског позоришта „Театар 91“ и Књижевног клуба „Велимир Рајић“. У саставу зграде, мада физички и адмистративно одвојена налази се и Градска библиотека „Вук Караџић“.

Библиотека „Вук Караџић“ изграђена је 1866. године. Годишње у библиотеку се упише 2500 читалаца, а библиотека поседује око 90000 књига и има три истурена одељења – Алексиначки Рудник, Житковац и Тешицу.

Културним значајем истиче се и Завичајни музеј изграђен почетком 19. века у старовлашком стилу са веома богатом збирком експоната. 

 

ВЕРСКИ ОБЈЕКТИ

На територији општине Алексинац налазе се два манастира: Свети Стеван у Липовцу (изграђен 1399. године) и Свети Нестор у Витковцу. У самом Алексинцу налазе се две цркве: црква Светог Николе (подигнута 1837. године, обновљена 1992. године) и црква Светог Архангела Гаврила (сазидана 1931. године). Осим ових, веома је значајна и црква Свете Тројице, подигнута на месту погивије грофа Рајевског, који је послужио као инспирација Толстоју за стварање романа „Ана Карењина“.

 

ОСТАЛО

 Кроз централни део општине, изграђен је магистрални гасовод, па је у току гасификација града Алексинца, привредних објеката и установа, са могућношћу гасификације појединих насеља.

 

 

The Best betting exchange http://f.artbetting.netby ArtBetting.Net
All CMS Templates - Click Here