Пратите нас на друштвеним мрежама
facebook-icon      skype-icon      twitter-icon      youtube-icon   
Штампа

ДАН СРПСКОГ ЈЕДИНСТВА И НАЦИОНАЛНЕ ЗАСТАВЕ

459744905 978762814290096 5487554581081105194 n
Истицањем заставе на зградама државних, покрајинских и локалних органа и јавних служби, данас се обележава 15. септембар - Дан српског јединства, слободе и националне заставе, у циљу оснаживања јединства између српског народа и исказивања поштовања према застави као једном од најзначајнијих елемената државности.
Централна манифестација обележавања националног празника биће одржана данас у Новом Саду.
Овај датум обележава се на дан када је 1918. године, у Првом светском рату пробијен Солунски фронт.
Штампа

ИНИЦИЈАТИВА ЗА ОБНОВУ НАЈСТАРИЈЕ АЛЕКСИНАЧКЕ ШКОЛЕ

458523737 971570718342639 1563571858241020527 n
Боравак у нашој општини, државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Антић, искористио је за обилазак најстаријег алексиначког школског здања, Основну школу ''Делиград'' у Делиграду и том приликом покренута је иницијатива за њену потпуну обнову.
Објекат од историјског значаја, смештен између шанчева, изграђен 1862. године, највећа страдања претрпео је у време повлачења Немаца током Првог светског рата. У дворишту школе налази се најстарији споменик родоначелнику династије Карађорђевић - Ђорђу Петровићу и вођи Првог српског устанка из 1904. године.
Штампа

ОБЕЛЕЖЕНА 218. ГОДИШЊИЦА БИТКЕ НА ДЕЛИГРАДУ

458124483 971149588384752 681681142777191051 n
Полагањем венаца и одавањем почасти, у порти цркве Светих архангела Михаила и Гаврила на Делиграду данас је обележена 218. годишњица Битке на Делиграду.
У име Владе Републике Србије и Одбора за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, државну церемонију је предводио државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Антић, који је овом приликом истакао: ''Делиград није никада пао. Делиград је капија централне Србије на десној обали Јужне Мораве који је увек био симбол слободе, борбе овога народа за крст часни и слободу златну. Зато ово место, овај народ имају пуну симболику нечега што смо вековима сањали на овим просторима опијени косовским митом, витештвом и јунаштвом наших средњевековних владара, краљева и цара Душана, нашом духовношћу која се налази у манастирима широм старе Србије на простору Балкана, нашим светосављем Српске православне цркве. И дошли смо до те коначне идеје да српски народ у 20. веку у великим борбама и у Првом светском рату и у Другом светском рату дочека слободу. Слободу смо донели ми сами себи. Ми као многострадални народ, ми смо дали огромне милионске жртве широм Балкана и широм Европе. Ми смо дали две аутохтоне династије, изнедрили их из народа, које су биле на челу ове државе. То ни један народ, сем Срба, на овом свету није дао.''
У име домаћина, присутнима се обратио председник општине Алексинац Далибор Радичевић: ''Данас се налазимо овде на овом светом месту где се бранила Србија. Где су многи наши преци положили животе. Зато ми је посебно драго што могу да видим представнике свих школа, односно децу из наших школа. Јер да би смо имали светлу будућност морамо да се сетимо и наших славних предака. Овде на Делиграду је брањена Србија. Тако да је ово нама пример како треба да се понашамо и како треба да волимо и бранимо нашу вољену Србију.''
Након Литургије и помена палим борцима, венце на спомен костурницу положио је државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Антић, делегације Министарства одбране и Војске Србије, Општине Алексинац, Руског центра за науку и културу ''Руски дом'' и бројна удружења и грађани опредељени за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.
Пригодан културно уметнички програм реализован је у организацији Центра за културу и уметност Алексинац.
Бој на Делиграду почео је 3. септембра 1806. године јаким фронталним нападом Турака, да би у жестоким борбама које су трајале цео дан, Срби, иако бројчано слабији, успели да одбране Делиград и однесу велику победу над Турцима у Првом српском устанку. Делиград је у српском роду постао и остао симбол упорности и борбе за идеале слободе. Постао је и инспирација многим уметницима, попут великог Ђуре Јакшића који је 1875. испевао чувену Отаџбину.
На месту где се налазила главна линија одбране српске војске подигнут је спомен – храм Светог архангела Михаила и Гаврила у знак сећања на пале српске борце.
Штампа

ОБЕЛЕЖЕНА 148. ГОДИШЊИЦА БОЈА НА ГОРЊЕМ АДРОВЦУ

458104307 969593148540396 3835342091781845204 n
Светом литургијом у цркви Свете Тројице у Горњем Адровцу, поменом палим ратницима који су као добровољци положили животе у српско – турском рату 1876. године и полагањем венаца на спомен-обележје пуковнику Рајевском, данас је обележена 148. годишњица Боја на Горњем Адровцу.
Венце на спомен обележје положиле су делегације Министарства одбране и Војске Србије, Општине Алексинац, Амбасаде Руске федерације у Републици Србији, Руског центра за науку и културу, бројна удружења српско-руског пријатељства, борачких организација, политичких странака...
Културно уметнички програм реализовали су Центар за културу и уметност Алексинац и Алексиначка Гимназија.
Обележавање је настављено у сали Центра за културу и уметност приказивањем играно – документарног филма ''Вода – последњи дани пуковника Рајевског''.
Бој на Горњем Адровцу одиграо се 1. септембра 1876. године у оквиру Првог српско-турског рата. Након пораза на Шуматовцу, Керим-Пашина војска била је приморана да се повуче и пређе на леву обалу Јужне Мораве, у намери да обиђе Алексинац и настави офанзиву према северу.
Ова битка чувена је по томе што је у њој погинуо руски пуковник Николај Николајевич Рајевски, који је у Србију дошао заједно са неколико хиљада руских добровољаца и који је, по многим историчарима, Толстоју послужио као инспирација за лик грофа Вронског у чувеном роману Ана Карењина. На месту где је погинуо подигнута је црква Свете Тројице, у народу позната као Руска црква.